Prve informacije koje su večeras stigle govorile su da je penzionisani general Armije BiH Jovan Divjak zadržan na aerodromu u Londonu. Međutim, potvrđeno nam je da se Jovan Divjak nalazi u Berlinu na sahrani jedne njemačke političarke.
Nakon informacija da je Divjak zadržan u Londonu, nadležni iz vrha države su odmah pokrenuli istragu o tom slučaju.
Ambasadorica naše zemlje u Velikoj Britaniji, Jadranka Negodić, nakon višesatne provjere, došla je do informacije da danas u Velikoj Britaniji nije zadržan nijedan građanin BiH.
Kako je potvrdio Edin Bećarević, sekretar Udruženja “Obrazovanje gradi BiH”, general Divjak je u Njemačkoj i nikakvih problema nije imao tokom putovanja.
(SodaLIVE.ba/Sarajevo-x)
steta sto nije uhapsen izrod
@avganistanac – da nisi i ti jedan od ozrenaca koji sada zivi u buretu negde u okolini Brckog he he he ..
,a nadao se stanu u Lukavcu ….
@avganistanac- nego da li si upoznat da Turkish Airlines preuzima JAT , pa ce se sve Srpkinje početi tradicionalno odijevati kao što su to radile u vrijeme Turske okupacije, sve će nositi dimije i veo, a muškarci bacaju šajkače i ponovno stavljaju fes, a na ulazu u avion putnicima ce dijeliti Rahat-Lokum, mislim ovo cisto da se neiznenadis kada budes letio kuci … a Mile Kitic napravio novi hit :
polumjec ponovo nad srbijom vlada
kako prije 500 lita tako i sada
nekada na konju turcin srbiju osvoji
sada se Hasan vise niti letjeti ne boji
samo se vi nadajte, a jebo narod kada koristi tudji jezik i mjesa turski sa srpskim i hrvatskim. Strasni ste.
Sto se tice srbije daleko ste vi od srbije, nista se vi nebojte za srbiju.
Tamo na prvoj objavi za ovog izdajnika i zlikovca , stavio sam vam linkove o caci topalovicu, o juki praznini o ismetu bajramovicu celi sve samim herojima i visokim generalima armije bih, koje sami pobiste a ovamo se kunete u pizdu jovana divjaka koji izdade svoj narod pa kakvi ste vi to ljudi da ubijate svoje borce i generale a kune te se u olos i otpad kao sto je divjak???
Prvo razmislite ko ste od koga ste i sta hocete.
@afganistanac – Turkiš Erlejns će organizirati i nagradne igre… Nagrada, besplatan put u Tursku kodnog imena “Upoznaj rodbinu svoju” ,iskoristi ovu pogodnost da posjetis djeda u Istanbulu buhaha najnoviji hit Bora Drljaca :
Odavno krv turcina i srbina veze
sad Osman i u “avijoprevoz” srpski predje
od Beograda do Ankare
leti se uskoro za male pare, pod sloganom
“Air Serbia Povezuje rodbinu”
nemamo mi legendo sta razmisljati ko smo i sta smo, mi vec znamo ko smo, …. da si kakav covjek ne bi uopce to pisao. Neg vidi se da si sa nekog brda . . . A JEZIK NIKAKVU ULOGU NE IGRA . RATKO MLADIC
ej avgan!
psujes momak i to jedan cijeli narod. a to nije bas po pravilima nijednog portala.
nego kontrolisi se, i ugledaj se na gospodina Jovana, koji vama svima moze posluzit ko primjer inteligentnog skolovanog oficira, koji je na tvoju zalost izabrao pravu stranu, i sad uzdignute glave hoda kroz bosnu i putuje po evropi.
a to se nebi moglo reci za tvoje komandante, vozdove, i ostale da im ne spominjem imena jer nisu vrijedni toga.
sto boli vas cinjenica da niste pravi turci, nego vam se dede poturile turcima pa ste poturice, boli vas cinjenica da pricate srpsko hrvatski i jos poneku rijec turskog a da nemate svoj jezik, Jezik i te kako igra veliku ulogu u kulturi jednog naroda ako taj narod hoce da bude ravnopravan sa drugim narodima i da ima drzavu. O putovanju da nepricamo, srbija vec skoro godinu dana putuje po evropi sto je za BiH samo pusta zelja, obi su vec kandidat za clanstvo evrope dok BiH nece ni za 10 godina itd. toliko o srbiji, inace nije tema srbija i bih, nego o ovom nasem izdajniku koji je poturica kao i vi. Jovan Divjak vam je primjer kako ste vi postali, tj. da su vam preci srbi ili hrvati samo sto eto on jos nije promijenio ime iz Jovan u osman ali to je to.
Rekoh to je srpski otpad ali vama je sve dobro sto normalan narod baca na smetliste vama je dobra, pa neka vam ga samo i njegova ce uskoro dogorijeti ako niste znali ceka se da prodju izbori pa cete vidjet otvaranje haski koverti a doticni generalcic je vec na jednoj koverti a ima ih jos.
Niko ili nesmije ili vas sramota da prokomentarisete ubistva vasih “heroja” i generala: cace topalovica, bajramovica cele, juke praznine itd. Sta je pizde sramota vas da se nebi odmotalo klupko i za markale, kada su alijini funkcioneri pobili borce koji ocuvase sarajevo nije cudo da su iscenirali markale, mada je markale odradio ovaj otpad divjak postoji dokaz za to u arhivi drzavne bezbjednosti u sarajevu, ali rekoh klupko se polako odmotava.
hohohoho ti stvarno zanimljiv slucaj. zao mi je sto toliko pjenish, al za tvoju informaciju: ovi sto ih nazivas generalima su bili obicni kriminalci u uniformi, kojih se normalna vojska rijesi na vrijeme.
tvoja vojska je takve podrzavala, i zato je toliko srpskih imena na haskim optuznicama i evropskim zatvorima. i da dzaba ne gubim vrijeme, mislim da si zreo za BANIRANJE s ovog portala, jer vrijedjas, psujes, i iznosis neistine koje su vec dokazane i to od one iste evrope koja je nama uvela embargo na oruzje, dok je rusima dozvoljavala da vas snadbijevaju.
jedno je cinjenica u svemu ovome. srbi ce htjeli nehtjeli nastaviti zivjeti u drzavi Bosni i Hercegovini, i nastaviti placati poreze toj istoj drzavi, a ne Srbiji.
@afganistanac- hej ba ovo je samo mali dio turskog šopinga u Srbiji…
opet će turci karat srbe kao nekada he he … Zlatin hit najnoviji posvecen srpkinjama za 8 mart 2011:
“Vadi boli tu pomoci nema sad me turcina kara sad sam sretna zena “
evo da se nadovezem sa dva linka. jedan je srbijanski, a drugi bosanski.
http://www.knez-lazar.com/forum/index.php?action=printpage;topic=1263.0
http://www.cafe.ba/fun/22157_Srpkinje-u-Dubaiju-prodaju-laznu-nevinost.html
jbg nisu vise ni turci u modi, kazu da arapi imaju vise para.
@avganistan-man Te sto si nabrojao (caco itd) to to su kriminalci i NISU GENERALI, a i da jesu kad su kriminalci i zlocinci treba ih strijeljati. Taj Stjepan sto je tvoje 15 koljeno cini mi se isti ti:) Tvoj problem i jest sto brojis ta koljena umjesto da trazis njihove greske kako ne bih i ti grijesi, al volis slagati na koje li si se koljeno bacio:) Bosna i Hercegovina bi usla za mjesec dana u Evropu da nije genocidne tvorevine Republike srpske. A ti navijs za Komunizam zato sto bi se u tom komunizmu ponovo zatro bošnjački narod i Bosanski jezik. Kako si jadan covjece kad te proganjaju dugovi Stjepana iz 14 vijeka koji je sigurno mislio da se misevi stvaraju slučajno:).
P.S
Koliko si ti GLUP da nije ni cudo sto to ne vidis, jer ja se moram odmaknit od tebe i to dobro da u cjelosti vidim tvoju GLUPOST..
Vas boli istina sto vam je cijelo BiH rukovodstvo kriminalno prvo vam je alija bio kriminalac i robijas o ganicu silajdzicu da nepricamo, i sto su vam vasi generali heroji nosioci naj visih odlikovanja zlatnog ljiljana kriminalci. Jebo narod i zemlju kada svoje odlikovane heroje sami proglasavaju kriminalcima.
Bosanski jezik nikada , ama bas nikada nije u istoriji postojao net je veliki pa proguglaj od kada postoji bosanski jezik. Moj stjepan je bio cestit covjek i domacin i nije bio fukara da se za saku dukata proda turcima i da slavi tudje praznike i obicaje, dok je vas pradjed bio ulizica i prodao se za saku novca i popljuvao grobove svojih predaka. E to je prava istina, turcin iz turske se ponasa normalno iako slavi islamske praznike, dok vi ovde u BiH pljujete po svojim precima kumovima svojim obicajima, uvodite obicaje iz saudijske arabije obicaje koje turska i turski narod smatra budalastinom, gdje ste vidjeli u turskoj da zene nose nikab dok bi vi ovde uveli , mijenjate svoja imena iz normalnih imenu u Abu ovaj onaj itd.
Srpska da je genocidna tvorevina, nebi bila ni priznata u dejtonu. U srpskoj nije jos ni jedan teroristicki cin se desio pogledajte po federaciji koliko ima zabranjenih organizacija od strane americkog kongresa, od strane EU i sa cim mislite ici u evropu sa feredzom na licu. Takvi evropi i normalnom svijetu netrebaju, i svo zlo u BiH dolazi od rukovodstva federacije.
Mozda sam ja glup, ali evropa vidi sta znaci Islam i kao takve vas nece to je cinjenica, srbi svoje generale i heroje neubijaju dok rekao sam vec sta ste uradili vi sa svojih.
Pozdrav od Zike Komuniste.
@avganistan-man Svako ko je ubijao djecu, zene i civile treba da odgovra pa bile te zrtve muslimani, katolici, pravoslavci ili ateisti. A ti siri propagandu o srbskim herojima kako se izivljavaju nad civilima, zenama i djeci to su psihopate, a ne heroji da se razumijemo. Evropa ne zna sta je islam ona zna sta je INTERES i STA SU NJIHOVI PRECI. Nije problem u Islamu nego u tvojim precima sto zivs njihov zaludjen zivot. Ima srba koji to razumiju, ali i onih koji to nemogu da razumiju, takve treba razumjeti! Bujrum Zika nastavi lagati… Allahimanet:)
avganistan-men : 1. Nisi ti Zika Komunista nego Radovan psihopata Nacionalista ili Ratko ”heroj” Šovinista (svejedno) .
2.Toliko mržnje prema turcima , islamu , feredžama , poturicama , nikabima etc. itd. ima samo onaj ko iz dna duše mrzi sve poturice , balije , muslimane , teroriste ili kako nas već više zovete vi ”nebeski narod” i u toj zapjenjenoj mržnji nikad mu niko neće valjati pa makar se on zvao Jovan Divjak , Marko Vešović , Ivan Lovrenović itd.
3.Cijelo BiH rukovodstvo je kriminalno – apsolutno se slažem a šta je sa srpskim i hrvatskim rukovodstvom (sve poštenjačine) .
4. Juku , Cacu , Ćelu su koliko ja znam ubili naši a sad što je Caco ukopan kao heroj u Sarajevu to je nekrofilija i šamarčina pravim i poštenim BiH borcima među kojima je i Jovan Divjak .
5.Naš veliki problem je što nemamo dovoljno bolnica za psihopate koji se javljaju po internetu sa svojim bolesnim komentarima umjesto da idu doktoru da vide zašto mrze (koji je razlog) sve što je u vezi jednog naroda bilo ono dobro , loše ili bolesno loše .
6.I na kraju ono najvažnije : JOVAN DIVJAK JE HEROJ I JEDAN OD NAJČASNIJIH LJUDI U OVIH 20 GODINA NA BALKANU .
Smrt fašizmu !
Drugari moji, niti koga mrzim niti kome naturam misljenje. Činjenice govore same za sebe.
1.I ja se slazem da radovanu trebasudit, al ne za ovo za sta mu sude nego samo za kriminal i ratno profiterstvo. nigdje nepotoji ni jedan dokumenat da je radovan naredio ili izvrsio ubitstvo ili genocid. Tako isto po istim kriterijumima treba sudit i aliji , ganicu,silajdzicu kao sto je sudjeno i milosevicu i karadzicu pa bi sve ovce bile na broju, jer za sukob trebaju dvojica a ne samo jedan kao sto se licemjerno sudi samo srbima. Toliko o licemjerstvu.
2.Na naziv nekoga “četnik” odgovaram istom mjerom i istom uvredom, pa kad se vrijedjamo da se vrijedjamo u stereo fazonu. A vjerujte nikoga nemrzim, cak sta vise imam vise prijatelja muslimana nego srba.
3.Da zar nije kriminalno BiH rukovodstvo, naravno nigdje nisam napisao da je srpsko ili hrvatsko bolje ali pricamo ovde o BiH rukovodstvu iz ratnog perioda koje je ubijalo svoje junake i odlikovane heroje u cinu generala, dok su im valjali bili su dobri jel se malo pobunis sledi odmazda bez ikakvog sudjenja. E to se naziva ubistvo sa predumisljajem, pa bili oni i kriminalci, mada u svom zivotu nisam vidio ni cuo nigdje ni u jednoj zemlji da je odlikovani general sa najvisim odlikovanjem te zemlje proglasen za kriminalca, samo to ima kod vas bosnjaka.
4.Da te heroje grada sarajeva i ABIH su ubili njihovi saborci po naredjenju vlasti alije i ostalih lopuza.Pa kada ubijaju svoje zlatne ljiljane i generale, sta ste onda cinili srbima sto su ostali u sarajevu. I o tome ima na 60 minuta koliko je ubijeno neduznih srbskih porodica u sarajevu za vrijeme rata, samo zato sto su srbi i sto slave bozic.
5.sto se tice bolnica imate kreku na ulazu u tuzlu, gdje je vise boraca abih dobilo ocijenu sposobnosti postratni sindrom i proglaseni su ludim i primaju penziju.Pa iskoristi priliku, imas sansu jer niti vidis niti svatas u cemu je kvaka u BiH.
6.Neznam dokle ce da bude heroj, i castan covijek? Mozda dok neponudi hagu svoja saznanja sta je alijina vlast cinila u ratnom periodu, vjerovatno ces da promijenis o njemu tada misljenje. Mi smo ga odbacili kao olos, i kako mozes da se zaklinjes u nekoga ko je izdao svoju vjeru i narod i porodicu, ako je izdao svoje vjeruj kad tad ce izdati i vas tako to ide.
A sada spektakl zasto vas evropa i zapad nezele.:
http://www.youtube.com/watch?v=jBUDVZqoW1A&p=5E0D411019FA9887&playnext=1&index=58
@ avganistan-man Armija Republike Bosne i Hercegovine je imala zlocina i to niko ne negira i za to su osudjeni neki! A Armija Repubike srbske je vršila GENOCID! Dali ti pravis razliku izmedju ovoga?! Mislim da nije vrijedno s tobom razgovarati jer ko imalo cita tvoje komentare moze da zakljuci da si kontradiktoran sam sebi i da lazes gdje stignes. Zivi u lazi imas pravo, ali ne i da obmanjujes druge stom ideologijom. Komunizam je mrtav! Milosevicev rezim treba dotuci (jer kako ti kazes to evropa ne zeli) pa da i to halalimo eh onda moze da se gradi normalna drzava..
@ Afganistan-men Bosanski jezik jest postojao ali je nestao kao i religija. Bosnjaci su prihvatili islam jer je on jedini bio slican Bosanskom Kristijanstvu. Gdje si ti ucio da su Bosnjaci samo poturceni Srbi, u OS Vjekoslava Tunjica sigurno nisi :).
@avganistan-men Da li ti uopšte znaš šta je komunizam?
Armija BiH je vrsila zlocin gdje god je bila u situaciji, kao i VRS. Bio je rat i pojedini ljudi na svim stranama nisu razmisljali svojom glavom.
Genocid je nesto drugo i nigdje jos nije dokazan genocid u gradjanskom ratu na podrucju bivse Jugoslavije. To vi samo zelite da okrivite Srpsku stranu nebili sta dobili za uzvrat ostete.
Velika je razlika izmedju zlocina i genocida i vrlo dobro znam sta je i jedno i drugo.
Da je bio genocid nebi vas nigdje ama bas nigdje postojalo, i prestanite se vise uvlacit amerima u supak jer i ptice na grani znaju sta zelite i da to necete dobit islamsku drzavu u srcu evrope.
Miloseviceva vlast je prestala da postoji 5 oktobra pre 10 godina, i evropa je to svatila jos davnih dana i srbiji ucinila velike ustupke. Jedan od njih je vizna liberalizacija.
Na zalost evropa nezeli islam u evropi, ier sav terorizam dolazi iz islamskih zemalja, a BiH ima veliki procenat islamskih radikalnih fanatika koji su se dokazali na djelu zasto i evropa i cijeli svijet zna. To je ono sto evropa nezeli, nego vas drzi zakljucane i prilikom trazenja viza vrsi velike provjere kome se viza izdaje. Ja od prvog mog slova sto pisem znam sta pisem i sam sebe nepobijam, nego iznosim cinjenice i stavljam linkove jedini gdje se sta moze provjerit, ako je to za tebe kontra diktornost uredu nemoj samnom ni razgovarat.
Lazi nepodnosim, a pismen sam u dovoljnoj mjeri da se znam koristit netom i guglom pa sve sto mi nije jasno provjerim i izvucem zakljucke. Komunizam nije mrtav, to je samo tvoja zelja. Ako komunizam trenutno nije ovde na vlasti ko ti garantuje da nece vaskrsnut za par godina kada narod svati da nacionalisti lazu i pljackaju narod i drzavnu imovinu.
Milosevicev rezim i vlast vise nepostoji, ali pokusaji stvaranja Veliko muslimanske drzave u evropi je na snazi, e tu ste se drugari zajebali i malo presli u racunici, ovo je evropa a ne bliski istok.
za @pendreka radeta, mimo osnovne skole Vjekoslav Tunjic ja sam isao iu druge skole, gdje se ni u jednoj nije spominjao bosanski jezik i gdje su me ucili i mene i ostale da su danasnji muslimani postali prilikom kako sam opisao poturica i odvodjenjem srpske i hrvatske dijece u tursku gdje su postali turci janjicari.
Imas od sabana saulica i pjesmu na tu temu, kako su narodi u Bosni i Hercegovini prihvatili Islam kao vjeru. Rekoh onomad http://WWW.GOOGLE.com je chudo jedno samo treba znat sta se trazi i imat dovoljno vremena za citat.
Odgledajte one linkove sto sam postavio i ovde i na drugoj temi o ovom izdajniku, naucno poucni su. Jedino ako i njih smatrate lazima i veliko srpsko cetnicko propagandom protiv jadnog muslimanskog naroda.
Petar Luković
Sad Srbi znaju na čemu su i sve će učiniti da što manje žive s drugima, a što više pored drugih. (Radovan Karadžić, Nin, januara 1992)
U Sarajevu sam, poslednji put uoči rata, boravio upravo u trenutku kad je Radovan-Rašo Karadžić razgovarao s patriotskim novinarima Nina, ćiriličnog nedeljnika čiji je tadašnji slogan “Kreativni rukopis” bio, vaistinu, kreativni doprinos srpskom fašizmu u njegovom četničkom rukopisu. Stigao sam avionom, u subotu popodne, 18. januara 1992, iz Beograda; zašto pamtim sve detalje – autobus sa aerodroma koji nas je vozio u grad, monolog vozača koji nam je iz karadžićevske političke vizure pokazivao “turske kioske”, tvrdeći da je “islamska arhitektura” tek uvod u novo klanje nesrećnih Srba, zlokobno ćutanje putnika koji su tupo gledali kroz prozor, brojeći pahulje; dolazak pred Holiday Inn; torba koja mi je ispala na pločnik, otvorila se i sve ispalo na ulicu – zbog čega su mi se negde u mozgu urezali datumi i slike: olovno nebo nad planinama oko Sarajeva, nekakvi zabrinuti ljudi koji su gledali u pločnik, prvi telefonski pozivi prijateljima čiji su glasovi bili bolesno veseli: kao što se prost čovek, kad nešto ne razume – rastuži, tako su moje Sarajlije, kao da su razumeli više nego što treba, odjednom postali napadno veseli; uveravali su me da rata u Bosni ne može da bude, da su izjave Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika i Velibora Ostojića (seća li se iko Ostojićevih sinova koji su ga gvozdenim šipkama prebili zbog preljube da bi potom optužili “muslimane”, malim slovima, naravno?) samo politička špekulacija, da SAO Romanija ima značaj koliko i SAO Paolo. Sećam se da sam svoj rođendan (21. januara; Vodolija) dočekao u automobilu Gorana Milića, tadašnjeg šefa Yutela; negde oko ponoći – krenuli smo njegovim kolima u jednu od kockarnica u okolini Sarajeva. Padao je sneg, bilo je mračno, Milić je u jednom trenutku usporio i rekao mi: “Odavde počinje SAO-teritorija.” Očekivao sam straže, legitimisanje, maskirane momke iz ratova sa Slovenijom i Hrvatskom; ali, ništa. Izgledalo je kao vic: proglasiš Srpsku Autonomnu Oblast Na Periferiji Grada tek da nerviraš komšije koji mašu SDA-zastavama. Milić je lepo prošao u kockarnici: nešto je čak i dobio, pili smo viski i onako omamljeni vraćali se u grad. Koliko zbog rođendana, četrdeset prvog, koliko zbog prethodne večere u Domu pisaca – opet pamtim: bili su tu Goran Bregović, Saša Lošić i Veso Đorem, vlasnik “Crvene galerije”, tako se zvaše galerija u Titovoj? – povratak u Holiday Inn potvrdio je sasvim lažno uverenje da imam posla sa Sarajevom koje jeste pod stresom, ali, jebi ga, biće sve u redu. Te večeri sam spavao kao zaklan: pod vlašću viskija – rata nije moglo biti!
Nama je demokratija donela ropstvo. (Radovan Karadžić u razgovoru za Yutel, marta 1992)
Vratio sam se u Beograd očajnički želeći da verujem da su Sarajlije u pravu: nažalost, nisam zaboravio susret sa Senadom Pećaninom u jednoj od “naših” aščinica – između zalogaja, kao da su u razgovoru postojale nevidljive pauze, čak ni hrana više nije imala onaj okus na cimet, jer smo pričali o Beogradu i Sarajevu, kao što smo, po običaju, ali u nekim drugim gastronomskim uslovima, godinama radili. Sećam se da sam negde, tokom boravka u Sarajevu, upoznao Zdravka Greba: on je bio prvi koji me je izbacio iz sedla uvrnutnog optimizma, pohvalio tjednik Vreme (u kojem sam tad bio novinar) ali mi rekao da u Srbiji nema mnogo onih koji su protiv rata u Bosni; znao sam da sam reagovao kao dijete – mislio sam da nitko neće hteti da se kolje i da se ubija i da se granatira i da se etnički čisti, uveravao sam Greba da je ratom u Hrvatskoj stavljena točka na tačku. Tek kad sam stigao u Beograd, shvatio sam koliko je Zdravko u pravu a ja u krivu: Srbija se – ozbiljno – spremala za rat u Bosni. Opšte antimuslimansko-antitursko-antibalijsko raspoloženje moglo se, bukvalno, seći nožem: Šešelj, Arkan, dobrovoljci, mediji, crkva, vojska… sve kao da se svelo na poziv na Pravoslavni Jihad; Bosna, videlo se već početkom marta 1992, nije imala nikakve šanse.
Rikard Larma, opsada Sarajeva u 40 slikaČini mi se da je u ovom trenutku Beograd, na žalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor, ali to nije čitava ova zemlja Srbija koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve. (Momo Kapor, maj 1992)
Srpske barikade u Sarajevu izazvale su prave ovacije u Srbiji: Radovan Karadžić bio je svake večeri Glavna TV Zvezda, svaka SAO Nedođija dobijala je značaj Amerike: iz Trebinja se redovito javljao kamiondžija & pjesnik Božidar Vučurević, nezadovoljan što Dubrovnik već nije srušen; Milorad Vučelić, budući RTS-direktor, prihvatio se odgovorne funkcije: postao je ministar inozemnih poslova SAO Hercegovine; stizale su – pamtim – vesti da se “muslimani zvani balije” (sve malim slovima) organizuju u Banjoj Luci i da hoće da uzmu “srpsku zemlju”. Vesti o dobrovoljcima koji idu u Bosnu da “štite srpski narod” postale su običnije od meteorološke prognoze: sve se kuhalo proverenim pričama o “masakrima nad Srbima”, o “islamskim ratnicima”, o čudovištu zvanom Alija Izetbegović, ubacivala se teorija Dobrice Ćosića o “humanom preseljenju”; sećam se – krajem marta 1992 – netko je iz Televizije Sarajevo stigao u Beograd: tražio je intervju sa mnom. Usred parka u Skupštini grada, pred kamerama, rekao sam sve najgore o Karadžiću i njegovim zlodusima: da nije u pitanju psihijatar, već pacijent; da je čovek lud; da niko ne zna razmere budućeg rata u Bosni koji će biti strašan i strašniji i najstrašniji; da je srpski nacionalizam na takvom talasu fašizma da ga jedino svet/međunarodna zajednica može obuzdati, ako bude htela. Pamtim reakcije: jebali su mi majku telefonom Srbi iz Bosne, u Vremenu su bili zagušeni pozivima da čuju tu “balijsku pičku”, “to govno”, “tog pedera” koji zaboravlja šta znači biti patriota u ovom odlučnom trenutku.
Kad sam video kako se Sarajevo puši i gori, moram priznati – osetio sam radost. (Dragoš Kalajić, 1. marta 1994. u Beogradu, na promociji knjige Svedok Sarajeva)
Rat u Sarajevu – za mene u Beogradu – počeo je očajničkim telefonskim pozivima poznatih i nepoznatih Sarajlija koji su, ne znajući šta da rade, zvali Vreme, pokušavajući da nam objasne kako ih granatiraju i ubijaju, sve vreme pitajući samo jedno: zašto? Ideološka panika u redakciji: od onih koji su sumnjali i bili oprezni preko onih koji su sve hteli da provere do onih – među kojima sam i ja – čija je reakcija bila emotivna, da odmah na naslovnu stranu stavimo naslov da je Radovan ubica i zločinac i kriminalac i manijak i kreten i pizda mu materina, dabogda mu kćer snimila još jednu ploču! Kako su telefoni sa Sarajevom radili, sve je izgledalo lako: zvao sam poznate i nepoznate, pokušavajući samo jedno – da objasnim da Karadžić & Debili nikako nisu reprezenti Srpstva, šta god to značilo; da u Beogradu ima ljudi koji su rat sa Sarajevom shvatili strašnije od bilo kojeg strašnog horrora, da je maltene nemoguće da se bombarduje grad koji smo, hteo sam da verujem, svi toliko voleli. U očaju: šta raditi – preko sarajevskih informacija tražio sam i dobio broj Televizije; tražio uredništvo Dnevnika – predstavio se: Petar Luković iz Beograda, novinar, i hteo da poručim da je ono što se sa Sarajevom dešava užasno i da se stidim što sam Srbin u čije se ime isto to Sarajevo bombarduje. Pustili su me u Dnevnik nekoliko večeri zaredom; javio se i Bogdan Bogdanović – ali sem nas dvojice niko više, kao da je čitav Beograd ućutao, jeste ućutao, sklonio pogled od Sarajeva, zaboravio na Sarajevo, nije trenutak, rekli su mi. Sve luđe vesti – da se granatira centar grada i da ima desetine mrtvih – imale su eho sa Pala: Radovan, naš Radovan, naš srpski Radovan, s budističkom mirnoćom objašnjavao je da mi samo uzvraćamo i da nas, u stvari, granatiraju prljavi muslimani (s malim “m”) i da su, kao obično, Srbi opet ugroženi, zar ima te situacije kad fucking Srbi nisu ugroženi? Taj kaos zvani haos glede vijesti o prvim granatama, ta konfuzija i, napokon, odluka – svi mi uz Radovana, nije bila samo medijska već i politička, da se ne zezamo: nacionalna odluka. Sarajevo – šta god ono značilo – predstavljeno je kao Zlo koje valja uništiti; radost, veselje i vrsta normalnog života u Beogradu bili su jedini odgovor na šutnju spram onoga o čemu smo svi sve znali. Bolje reći: svako ko je hteo da sazna šta se u Sarajevu dešava – mogao je; ali većina nije; zatvorila je oči, ćutala, brinula o sebi, sve vreme se plašeći da se i Miloševićevoj Srbiji ne dogodi neki belaj, daleko bilo, recimo, da i nas bombarduju!
A opet: protesti u beogradskom Pionirskom parku, povremene demonstracije, paljenje sveća, sastanci kod Borke Pavićević u Centru za kulturnu dekontaminaciju, protesti Žena u crnom, sastanci na “Beogradskom krugu”, tekstovi u nezavisnim medijima – Vreme, Naša Borba, B92, Republika – davali su nam svima nadu da se Beograd baš nije totalno usrao; telefonske veze sa Sarajevom (prekinute tek 27. jula 1992) bile su kao pojas za spasavanje. Opet se sećam: zvao sam Marka Vešovića da piše za Vreme, bio na vezi sa Grebom i Televizijom 99, zvao prijatelje, učestvovao na debatama usred fašističkog Beograda da kažem koju reč u odbranu Sarajeva koje ništa od ovoga nije zaslužilo, da ne pominjem bgd. dvojac Lula Mikijelj & Jasna Bogojević: njih dve su za Bosnu uradile više nego čitava međunarodna zajednica!
U bukvaru, koji su izdali beogradski i novosadski zavodi za udžbenike, pominju se tipična muslimanska imena: Emina, Omer, Merima. Na taj način se kod najmlađih Srba rađa sasvim isti odnos prema ovoj vrsti imena kao prema imenima: Rastko, Sava, Nemanja, Uroš, Miloš. (Miroljub Jevtić, profesor na Fakultetu političkih nauka, samozvani stručnjak za islam, u listu Javnost, 1993)
Granatiranje/ubijanje Sarajeva postalo je u Srbiji tokom 1992/1993. masovna medijska zabava; dok su se populističke televizije iz sve snage trudile da golim sisama folk-pevačica gledaoce prevedu u nacionalističku Nirvanu, u kojoj je sve savršeno i sve sexy i sve uzbudljivo, državna Radio televizija Srbije dizala je tonus svojim ratoborno/patriotskim izveštajima, objašnjavajući da su sankcije svetska osveta zbog pomoći braći preko Drine; masakr u ulici Vase Miskina, maja 1992, zbog čega je tzv. Savezna Republika Jugoslavija postala predmetom moralne pošasti i s punim pravom stavljena u karantin i izolovana – bio je tek prvi u seriji događaja koji ne samo da nisu osvestili javnost Srbije, već su svojim stravičnim rezultatom – desetinama mrtvih i ranjenih – potvrdili rešenost miloševićevsko-nacističke Srbije da nastavi rat do istrebljenja. Pod granatama i bombama i mecima, građani Sarajeva – ni onda a ni sad nisu svesni kako se i na koji način pisalo o njima, kakva je slika stvorena o “navodno bombardovanom gradu”: ispostavilo se da su žrtve samo one četvrti u gradu u kojima su živeli Srbi (recimo: Grbavica); ispostavilo se da se u Sarajevu vodi verski, građanski rat i da on nikakve veze nema sa Srbijom; ispostavilo se da jadni/poor Srbi nemaju šanse da prežive u tom nehumanom, otuđenom gradu u kojem ih bacaju lavovima u zoološkom vrtu (radio je to lično, pisali su srpski mediji, pokojni Davorin Popović), ubijaju na ulici i kafićima koji rade, masovno streljaju, kolju, vešaju, nabijaju na kolac, a kad se balijama osladi – seku im glave (sve primeri iz srpske štampe).
Zato je Sarajevo – u najgorim godinama opsade – postalo opšte mesto srpske osvete; više se u državnim medijima gotovo niko i nije trudio da objasni da ono što se dešava nikakve veze s ratom ima – likovalo se nad Sarajevom, upravo na gore citiran Kalajićev način. A to, da izvinite, ja lično, Beogradu nikad neću zaboraviti!
Nije problem nabaviti nuklearno oružje na tržištu, čak i kad ga ne bismo imali. (Radovan Karadžić u Večernjim novostima, decembra 1993)
Hajde da se kladimo: da je, daleko bilo, Radovan-pacijent nekako nabavio A-bombu, da li bi je upotrebio? Naravno da bi je upotrebio, nije bez veze Radovan sopstveni pacijent za kojeg nema leka; ono što jeste bitno – a bilo je bitno 1993/1994/1995, sadržano je u činjenici da se Karadžićeva paranoja proširila Srbijom upravo u godinama kad su se pojavljivali koncentracioni logori ili nečuveni masakr u Srebrenici ili “čišćenje terena” u istočnoj Bosni. (Zar još aprila 1993. Biljana Plavšić u listu Svet nije izjavila: “Ja bih više volela da potpuno očistimo istočnu Bosnu od Muslimana. Kad kažem očistimo, nemojte da me niko uhvati za riječ pa da misli da govorim o etničkom čišćenju. Ali, oni su nam jednu sasvim prirodnu pojavu podmetnuli pod naziv ‘etničko čišćenje’ i okvalifikovali to kao neki ratni zločin.”) Suočena sa zgražanjem svetske javnosti kojoj je i Sarajevo bilo previše – a kamoli konclogori – većina Srba makijavelistički, s idejom da cilj opravdava sredstva, uspela je da relativizuje čitavu stvar. Danas, aprila 2002, kad u Beogradu pitate za logore oko Prijedora – gledaće vas bledo: koji logori, koji Muslimani? Zar vam, druže – reći će vam – nije poznato da Srbi nisu sposobni da čine ratne zločine?
Srbi nemaju ratnih zločinaca.(Brana Crnčević, februara 1994. na Televiziji Politika)
Rikard Larma, opsada Sarajeva u 40 slikaTokom opsade/ubijanja Sarajeva imao sam horror-priliku da usred Beograda često gledam Televiziju Pale: ono što su radili Risto Đogo i Ilija Guzina prevazilazilo je sve dimenzije ratnog zločina, jer se u biti radilo o mentalno bolesnim likovima čiji se ekstremno-fašistički rasizam naslanjao na najbolje tradicije četničkih koljača. Guzina je tih “sarajevskih godina” bio rado viđen beogradski gost: u Dugi je, recimo, 1993. izjavio: “U Prijedoru su samo u ovom vijeku bila dva ili tri genocida nad Srbima. Dobro, Srbi su sada vratili za sve”, a svoj profesionalni kredo pred kamerama RTS-a objasnio parolom: “Objektivni su oni koji su na našoj strani.” Pominjem ovu dvojicu – srećom po sve nas: rahmetli ludaka – samo da bih potvrdio ono što se zna: da su Đogo/Guzina oblikovali “novinarstvo” koje je postalo zaštitni znak Srbije. Dugačak je spisak onih koji su istinski uživali nad tragedijom Bosne i posebice Sarajeva: pod dirigentskom palicom Milorada Vučelića – RTS direktora u godinama opsade – na ekranu su se pojavljivale različite forme duševnih bolesnika: prorok Milja Vujanović, slikar Milić od Mačve (dobra vest: umro pre nekoliko godina), novinar Miloš Marković (zadužen za Božidara Vučurevića), Rada Đokić (specijalni dopisnik sa Pala), književnik koji je otkrio gusle Momo Kapor, fašista Nebojša Pajkić i lepa mu naci-ljuba Isidora Bjelica, novinar Nebojša Jevrić (poznat po reportaži s dubrovačkog ratišta u kojoj je opisao kako se posrao na klavir Tereze Kesovije i ispišao u njen bazen), Miodrag Popov (ratni reporter s druge strane Drine; danas zvezda Televizije Pink i – zanimljivo – tužilac u sudskom sporu protiv autora ovog teksta, o čemu je u Danima pre nekoliko nedelja opširno pisano), patriota Brana Crnčević, pesnik Rajko Petrov Nogo (poznat po izjavi glede Muslimana: “Zar se naši neprijatelji ne boje naše krvi nenamirene?”), vođa Belih orlova Dragoslav Bokan, istoričar Milorad Ekmečić, otac nacije Dobrica Ćosić, novinarka Milijana Baletić… spisak je predug čak i za Haški tribunal.
U nekoliko navrata Beograđani su imali čast da na svojim lokalnim televizijama ugoste vitku i zanosnu Sonju Karadžić čija je telesna zapremina – po sistemu: šta zna dijete šta je trista kila – bila proporcionalna njenim umnim ispadima. Novembra 1992, nezadovoljna što u Beogradu ima i takvih koji su na strani Sarajlija a ne na strani njenog oca, izjavila je: “Mi tamo (u RS) pravimo jedinstvenu srpsku državu koja jako dobro funkcioniše, i uskoro ćemo biti matica ljudima iz SRJ. Mi nismo veseli i lepi zato što je nama ovde (u Beogradu) dobro, već zato što je nama tamo (u RS) super, i zato dolazimo tako zdravi, i kad vidimo sve ovo bolesno stanje ovde (u Beogradu), pogotovo bolesnu omladinu koja ništa ne radi osim što je nešto buntovna… Oni bi sad da skinu Miloševića ne razmišljajući šta kad ga skinu, ne razmišljajući šta će se iza toga desiti, ne nude nikakav novi program. E kad sve ovo vidimo, onda smo pogotovo srećni kad treba da se vratimo na Pale.”
Ništa ja nisam osvojio u ovom ratu. Samo sam oslobodio ono što je oduvek bilo srpsko, iako još ni izbliza nisam oslobodio sve što je srpsko. Zadar je pretežno srpski grad. I Trst je stari srpski grad. (Ratko Mladić, RTS, aprila 1993)
Vesti o Sarajevu i njihovom životu pod opsadom – nisu se nalazile u opisu beogradskih medija; onaj mali krug prijatelja koji se trudio da pomogne Sarajevu kako zna i ume – od slanja humanitarnih paketa i prihvata izbeglica, preko tekstova u retkim novinama koje su imale hrabrosti da pišu šta se zaista dešava (Naša borba, Vreme), do različitih tribina i apela međunarodnoj javnosti da jednom, konačno, zaustavi ubijanje grada… taj mali ali najbolji deo Beograda, osećao se potpuno nemoćnim. Sasvim dobro poznajem to osećanje: pišeš o Sarajevu, povremeno – negde u svetu – srećeš ljude koji su iz Sarajeva izašli da bi se u njega ponovo vratili, ali, šta god da kažeš i pretočiš u riječi, malo je, gotovo ništa. Histerično nadrkana Srbija, napumpana fašizmom, perfektno primitivna u svojoj krvavoj odeždi – apsorbovala je svaku česticu snage, iz dana u dan ponavljajući tezu o nepravdi nad jadnim srpskim narodom koji se bori protiv još jednog genocida.
Juna 1994, sećam se, u Beču sam se sreo sa Senadom Pećaninom; znam da sam ga zagrlio kao da mi je najrođeniji brat, ne umeći ništa da mu kažem, verujući da će zagrljaj biti dovoljan da ispriča sve ono što se u grlu skupljalo svih tih godina. Uradio je intervju sa mnom: kao kroz maglu, pamtim da sam govorio o Nedi Ukraden, Nadi Obrić, političkim reklamama Arkanove stranke koje je Vreme – tad sam već bio zamenik glavnog i odgovornog urednika – publikovalo, uprkos uverenju nekolicine nas u redakciji da pare nisu važnije od principa. Sećam se da sam imao tu neprijatnu dužnost da pokušam da branim ono što se nikako braniti nije moglo; hteo sam da verujem da čak i takvo Vreme – daleko od onog što sam zamišljao – može da bude korisno i bitno na srpskom medijskom prostoru. S tim u vezi, u intervjuu, osvrnuo sam se na lik i delo nekadašnje dopisnice Oslobođenja iz Brisela Ljiljane Smajlović: ne preterano biranim rečima, tu Karadžićevu obožavateljku – s kojom, zanimljivo, nisam uopšte govorio, niti s njom sarađivao, mada smo, praktično, radili u istoj redakciji – pomenuo sam kao nešto najgore što se Vremenu moglo desiti. Njeni tekstovi, svaki bez izuzetka, pokušavali su – tobož – da vaspostave “ravnotežu” kad je sarajevska drama u pitanju; koliko je to uspešno radila pokazuje detalj koji nisam zaboravio: Ljiljana Smajlović umalo nije postala glavna urednica Srpskog oslobođenja na lični Radovanov predlog!
Kad se taj intervju pojavio – Smajlovićeva je bila na bezbednom mestu: negde u Americi, na jednoj od svojih mnogobrojnih turneja. S druge strane okeana javila se telefonom u redakciju Vremena i histerično-unjkavim glasom počela da mi preti jer sam joj, navodno, uništio “reputaciju” u gradu iz kojeg je pobegla.
Sve se okončalo onako kako je moralo: dao sam otkaz u Vremenu zgađen političkim licemerjem, naročito glede Bosne (čitaj: Sarajevo). Ljiljana Smajlović, u međuvremenu, postala je miljenik svih režima: kao što je nekad strasno podržavala Karadžića, danas još strasnije (bosanski: strašnije) podržava Koštunicu i među vodećim je medijskim ličnostima koje se protive saradnji s Hagom. Njen neprikosnoveni status komentatora u Ninu daje joj mogućnost da često o Bosni & Sarajevu govori ono što je dosledno činila poslednjih desetak godina; zanimljivo ali ne neočekivano – čovek kojeg najviše mrzi zove se Petar Luković. Kad su Smajlovićevu pre desetak dana na Televiziji Studio B pitali da komentariše Lukovićevu izjavu da novinare-fašiste koji su širili versku, rasnu i svaku ostalu mržnju valja obesiti ili streljati ili poslati u Hag, rekla je s prezrenjem: “O toj odvratnoj pojavi ne želim ništa da kažem.”
U aksiologiji naroda dominira mudrost da je samo jedno Sunce na nebu – a to je nepobitno Radovan Karadžić u Republici Srpskoj. (Srpsko oslobođenje, avgusta 1998)
Ponovo sam stigao u Sarajevo ujesen 1997. Moj brat od strica Vasko Luković, pukovnik u Armiji BiH, otac dva sina od kojih je mlađi poginuo boreći se na jedinoj pravoj strani – u bosanskim specijalcima, poveo me je u obilazak “fronta”. Sve ono što sam mislio da znam, da sam negde video, čuo ili su mi pričali – palo je u vodu nad prizorima nečuvenog, nepojamnog divljaštva. Kao da sam tu mržnju s okolnih brda mogao fizički da osetim, kao da mi je tek tad, na svim tim strašnim razvalinama, postalo jasno u šta se floskula o Srpstvu izrodila.
Koliko god iracionalno izgledalo – osećao sam stid što stižem iz Beograda; kad sam na promociji svoje knjige Ćorava kutija, u Buybooku, oktobra 1998, zaplakao pred svojim prijateljima (govorili su, opet pamtim: Senad Pećanin i Ahmed Burić), činilo mi se da je plakati sasvim prirodno, ne samo zbog grada koji toliko volim, već pre svega zbog ljudi u tom gradu.
Zato i hoću da kažem da su moji sarajevski prijatelji – Pirke, Bure, Senad, Dino, Draško, Durmo, Zijo, Žika, Enes, Čenga… ima ih na stotine – možda nešto najdragocenije što imam u svom životu; oni su dokaz da se Sarajevo nije moglo ubiti.
Ovaj tekst je za našeg ”komunistu” pravoslavca koji zna svojih 18 prapra …potomaka unazad .
Komunista sa istorijom .
avganistan-men: Svaka cast na ovakvom rasvjetljenju o geografiji, istoriji o definiciji genocida, o herojima i sta je ko radio u ratu i jos mnogo toga, ti si pravi srbin, bog te sacuvo srbine. Pa da nam srbija ako bog da nekad bude velika.
evo, posto iz nekog neobjasnivog razloga D.O. ne objavljuje moje komentare sa linkovima, a i neke bez linkova, ja cu samo reci da ukucate dvije rijeci u google ili koji vec pretrazivac koristite: BRACA TARABICI. to je vezano za veliku srbiju.
posto vidim da avgan zivi u kamenom dobu, evo i njemu odgovor za njegove navode o srbima koji su se poturcavali, prelazili na islam, i ko zna sta vec zbog raznoraznih razloga.
znaci ukucajte dvije rijeci u google: srpkinje dubai, i izaberite bilo koji link (srpski ili bosanski)
@Avganistan-men Vjerovatno je to bila skola u RS ali nebitno. Posto vidim da si negdje naveo da volis citati evo dat cu ti par linkova o Haplotipovima aka “Ko je bre ovde poturica”, i malo o staro Bosanskoj vjeri Bogumilima
http://www.blogger.ba/komentari/83078/1549284/str4
http://bs.wikipedia.org/wiki/Bogumili
Gdje ova budala sto pise o sexu u turskoj ???
Naucan i poucan link na sta su prisiljene djevojke iz BiH i sta rade po Turskoj:
http://www.port.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=18775:hapenja-u-turskoj-i-djevojke-iz-bih-se-prodavale-na-jahtama&catid=51:na-dlanu&Itemid=220
pa makar procitaj do kraja. kaze da su djevojke is BiH, Srbije, C.Gore, Hrvatske i ostalih istocnih zemalja. i sta ti je poenta??? de se ba umij malo, ili jos bolje istusiraj.
nego jesil procito ono za srpkinje kod arapa u dubaiu? za tvoju infprmaciju dubai je u arapskoj drzavi U.A.E. jbg kakav si ti avgan, a nisi proso kroz dubai???
ja sam licno slusao pokrivene zene koje pricaju ruski i srpski, odnosno sjedio pored njih u restoranu.
e moj avgan ti sto si u zivotu vidio, je sto se sa ozrenskog releja moze vidjet. popni se gore i vici zivjela KPJ! hohoho levatine sta sve majka ne rodi…
@padobranac stoko nepismena u naslovu vijesti se spominju zene iz BiH i ti ja smo drzavljani BiH a dal se srbkinje bugarke ruskinje ili kineskinje hebu, to nas nezanima.
poenta je devojke iz BiH se prodavale za lovu.
Nisam ja bijo ni na releju ni na ozrenu a bogumi ni u dubaiju, ja sam u lukavcu.