Sivčeva pisma

Piše: Milenko Blagojević
2 194
Piše: Milenko Blagojević
Piše: Milenko Blagojević

Sanjah kako barba-Toma ‘suje ovu globalnu kužinu u kojoj neki čudni meštri od kužine mišaju neke čudne začine za manjistru koju ćemo uskoro svi kusat.Pošto se uz minestrone i piva,  čuh i pismu našega smijača „Ća smo na ovom svitu“. Pisma ili pitanje ?

Biće da je pitanje koje se „piva“, ne samo na „plavoj rivi podalpske rike“, nego mnooogo šire, biva u globalnom „svitskom moru“ u koje smo poodavno prst (srednjak) turili. A, pošto je i Balkan, tj. „region“, dio„Svitskog mora“ –  tuj smo i mi svoj „srednjak“ uvalili i zapivali „A, ća je kolo bez Kokana“.

Eto,tako je i “region“,kako to gord(k)o zvuči, šiljo i svoju  „Kukuriku-delegaciju“ da zajedno zapiva “onu njinu“ na Samitu „Kukuriku koalicije“. Na „Summit-u“ na kojemu je teškoto raspoznati ko je „Koka“, a t-ko „Kokan“.

„Kukuriku dernek“, kako ga čaršilije navabiše, nije mog‘o nikog da maši.Baš ni(t)kog. Ni(t)kog, pa čak ni moćnu čaršiju i svemoćni „Je-begovat“. A kad se udruže Moćna Čaršija i Svemoćni Je-begovat,onda tu ima i „je“ i „be“. A, ima i Srednjaka koji je merački zabrabonjo:“Samo pošteno, pa ko kome uvali!“ Kako su nezvanično povjerljivi izvori, bliski zvaničnoj čarsi‘i, izjavili „da je sigurno i da će se u nedostatku dorih jaja u „kokošinjcu“ da digne velika- graja. Ma ima,bre, perje da leti!

Jerbo, kakav je to način, kako-ko-ko-tooo, da se ne zna ko nosi kr(ij)estu a ko jaja ?! Svi su se u tome bili suglasni .Čak i  Čarši‘iski žbiri Devlet-habera Vaskolikog vilajeta.Boljerečeno,svi,svi,svi: Kratkokresti pevac, Bjeloglavi sup, Međed Baja, Bosoglavi bibac, Klimoglavi kivi, Zgužvanousta naočarka, Čosavi mravojed, Tica zadušnica , Gologlava snežna-tica  i ,naravno, Kalimero – mutant.

Prvo su se malko ibretili, zanivljali ovo.- ono, dok im nije OZGO priprijećeno da  more, biva- mora,  i ovo i ovo, i ono i ono. A da je i ono i ovo, tj. I ovo i ono, Anam Onima potamam i da tako begenišu..

Kazali su i da su Latini „popušili“ i da  femininum paše uz femininum i da maskulinum  tare maskulinum. Povrh toga su kazali,tobe jarabi,    jebeš gramatiku“ i da je više ne treba ni za suhu šljivu… I da bez neutruma more. I da pa(r)deža previse ima  i da su se nakotili, te da se vako više ne more.Jerbo,kako vele,ima nas previše u ćumezu.I još su priprjetili  da se ne zajebavamo i da će nas i otale išćerat jer ni za njega papira nejmamo.Tako da ćemo,svi đuture,završit na granama, baš k‘o i ostala visokoleteća perad. Pa ko smo to, pa mi , da latinski eglenišemo i da  se bez pokrića kurčimo?!

I da se sami nagodimo za ćumez!Za drugi para nejma i još, baška, ni za stari tapije nejmamo i da ćemo,ako se budemo još zajebavali, završiti na granama – ko i ostala živina sa peruškama, bilvaktile.

Ako sebi mislimo dobra, da se ne zakvačamo za božje stvari, da se nosa, kojega smo se nazabadali tamo đe ne treba – što prije kurtališemo i da kljun nakalemimo.Te da đuture ( svi,svi,svi) kljucamo hukile ONO i na ONOM  mjestu ,baš kako  ONAJ zapovijeda.Pogotovo se skreće pažnja onima horozovima , koji prije vakta kuku-riču, da to nipošto ne rade i da ne funtaju u ćumezu. I da puno ne zapitkuju ko se rakoli a ko kukuriče, I da svatko ima pravo izbora da birka hoće l’ se s nekom il'nekim, u paru … rakolit jal kuku-rikat. Al, KAD  se kaže ,i da se dobro sluša KO kaže.Još se na-laže da sa pilićima ne prećeramo jer i s ovima nejmaju kud i da svako more sebi po jedno uzet, ako nejma.Osim toga, po važećim zakonima se daje pravo da i Kokani,baš ko i Koke, leže na jajima i da se brinu za piliće, ko ka-ko-ko-ko-ko oće.Još se nadig‘o i ONAJ ,prst, onaj kojim prijeti„NO-NO“, koji je Anam Onima glavni, da priprijeti da će u loncu ošurit ili skuhat SVAKOG kto se bude od jata otuđio.

Eto, tako mi je u snu piva moj dobri barba-Toma uoči  „Kukuriku Summit-a“ maja ,anno domini 2015.

Trgoh se nako bunovan i ne bi mi sve potamam.Ne mogodoh da rastabirim da li to Toma piva o ONOME ili OVOME svitu .I da li je svoj u moj san odsanja? Znaa san, samo, da mu do puta nije. Pogotovo ne bez svojega tovara Sivca.

Podne me je zateklo na plavoj rivi podalpske rike.Slušah galebove,mislima gurah vale dok me iz dubokih misli ne prenu rev . Protrljah oči pa uši, al džabe. Bila je java.Stajaše predamnom On.   Tovar Sivac. Otresa‘ je svojom pametnom glavom kol'ko je ular dozvoljav'a.Komad pokratka užeta držaše dva krupna čovika-blizanca.Kapa navučena do očiju sa oćalima, obrazli lica . Podebeli gunj, koji se otegaljio do koljena stamenih nogu, koje su ojačavale debele, zgužvane gaće.Bijahu zagurane u debele vunene čarape kojima su nestvaran izgled davala naglancane šimi-cipele iz šezdesetih.Otrah još jednom oči .Uzalud . Bijaše istina.Glasinom k‘o iz bunara progovoriše uglas :„Znamo mi Euro-neuro k‘o zlu paru.Zvali su nas neki bankari da vidimo dokle je lakrdija dogurala.Glavom i bradom stajahu njih dvoj'ca: Antonije Pušić i Rambo Amadeus !  Cimnuše  Sivca koji se bio ukop‘o pred nadolazećom lavinom trubećih  tonobila.Namignuše mi obješenjački psujuci :“Tu-tu auto, vrag ti piz odnija!  I-ja,i-ja,i-ja“, pivaše tovar Sivac.“

Kada budete ovih dana sjedjeli duboko uvaljeni u fotelje sa Šakama punim kokica pred tv-ekranima. I kada budete histerično mlatili palčevima ekranima vaših „pametnih“ mobilnih gospodara,glasajući za „svoje“, puneći nečije bezdanske džepove, sitite se Sivčeve pisme. Ja je već pivam.“I-a ,i-a, i-a…“

unnamed (36)